Biologija i fiziologija ishrane i digestija
Ishrana je zasnovana na ljudskoj evoluciji, na našim odnosima sa okolinom i našim individualnim potrebama. Čovekova ishrana se postepeno menjala: od prirodnih biljnih namirnica ka životinjskim i rafinisanim namirnicama tokom poslednja dva ili tri veka.
Čovek je tokom evolucije, po svojoj prirodi, anatomiji i fiziologiji, bio i ostao do danas vegeterijanac. Neprilagođeni način u ishrani vrste, izaziva određene posledice, pa za kraće ili duže vreme, zavisno od jedinke i njenog načina života, izaziva poremećaje u radu organizma, izazivajući bolesti i prevremenu smrt.
Ljudi su plodojedi, hrane se uglavnom plodovima, korenjem i jestivim biljkama, a u ishrani koriste i meso. Način varenja im je karakterističan za plodojede. Obrađeno meso (naročito velike količine i nepravilna termička priprema) imaju posledicu na fižičko i mentalno zdravlje i uopošte, na kvalitet življenja.
Mesojedi se hrane sirovim mesom uginulih životinja, a manje biljnom hranom, na kojoj čak mogu zdravo i dugo da žive. Zubi su im anatomski prilagođeni za ubijanje životinja, kidanje komada mesa (ne za žvakanje). Sveže meso podleže sa 40-50% procesu samovarenja u organima za varenje (jer sadrži enzime koji to omogućavaju). Oni imaju specifičan sastav pljuvačke, okrugli oblik želuca, mnogo jaču kiselinu (u odnosu na biljojede) i kraću dužinu creva.
Biljojedi jedu isključivo biljnu hranu i ne koriste meso (jer na njemu ne mogu da žive). Oni su preživari, koriste velike količine bilja tokom dana, njeno vraćanje iz želuca u usta na ponovno žvakanje (preživanje).
Anatomija pribora za varenje
Hrana i tečnost ulaze u organizam preko digestivnog trakta. Pod varenjem se podrazumeva skup promena (fizičkih i hemijskih) koje nastaju u digestivnom priboru, digestivna resorpcija i akstrakcija ostataka. Pribor za varenje (digestiju) sačinjavaju: usna duplja sa pridodatim organima (zubi, jezik, pljuvačne žlezde), sprovodni putevi hrane (ždrelo i jednjak), digestivni trakt (želudac, tanko crevo, jetra, žučni putevi, gušterača, debelo crevo i trbušna maramica). Svi ovi organi primaju i sudeluju u preradi hrane. Zidovi najvećeg digestivnog trakta (želuca), sastoje se iz tri omotača: unutrašnjeg (mukoza ili sluzokoža),srednjeg (mišićnog) i spoljašnjeg (seroznog). Svi pomenuti procesi digestije opisani su detaljno u fiziologiji pomenutih organa.
| Preporuke za normalan rad želuca - Tečnost treba piti pre jela, |  |
|---|
NEPRAVILNA ISHRANA I NJENE POSLEDICE
Savremeno čovečanstvo suočava se decenijama sa pojavom velikog broja bolesti, nastalih pre svega nepravilnom ishranom, a zatim i drugim faktorima rizika.
Nepravilna ishrana (pogrešan način ishrane) u osnovi podrazumeva neuravnoteženi (neodgovarajući sklad) između utroška organizma i unosa hranljivih materija. Neuravnotežena ishrana ima za posledicu poremećaj metabolizma (brz ili spor) koji dalje utiče na nastanak drugih poremećaja u organizmu. Debalans hranljivih materija (višak ili manjak) u organizmu je glavni krivac za narušeno zdravlje organizma. Neuravnotežena ishrana je danas glavni uzrok bolesti civilizacije.
Nepravilni način ishrane podrazumeva:
- masno meso,
- preveliku količinu masnoće (životinjska mast i transmasna masnoća - kiselina),
- skrob i šećer,
- premali unos ribe, povrća i voća,
- unos namirnica kojima nedostaju potrebni sastojci organizmu,
- nedostak potrebne količine pijaće vode (zavisi kvalitet unutrašnjeg stanja organizma),
- neodgovarajuće namirnice
Drugi faktori rizika:
- genetska predispozicija,
- stres,
- psihosocijalni stres,
- neadekvatan stil života,
- nedovoljno sna,
- zagađenje životne sredine,
- pušenje,
- fizička neaktivnost,
- ostali faktori rizika.
Najrasprostrajenije bolesti modernog doba:
- Gojaznost (povećanje telesne težine usled nepravilne ishrane),
- Šećerna bolest (osnovni uzrok: stres i gojaznost),
- Povišen krvni pritisak (osnovni uzrok: gojaznost, fizička neaktivnost, alkohol…),
- Arteroskleroza (osnovni uzrok: masnoće),
- Srčani udar (osnovni uzrok: začepljenje arterija koje snabdevaju srčani mišić),
- Moždana kap (osnovni uzrok: posledica visokog krvnog pritiska),
- Rak (osnovni uzrok: prestanak normalne deobe ćelija),
- Alergije (osnovni uzrok: posledica neotpornosti organizma),
- Anemija (osnovni uzrok: smanjeni broj crvenih krvnih zrnaca ili broja hemoglobina),
- Degenerativne bolesti (osnovni uzrok: zagađenje hrane, okoline i vazduha),
- Kiselost organizma (osnovni uzrok: namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma).
Ishrana treba da bude prilagođena ličnom metabolizmu. Spor metabolizam sporo sagoreva sve što se u njega unese. Ujutro treba unositi namirnice koje se lako vare (voće, bezglutenski hleb i testenina), za ručak unositi belo meso ili ribu uz pomoć lake gimnastike, brzog hodanja, trčanja ili vožnje biciklom. Brzi metabolizam zahteva unos dosta ugljenih hidrata (brzo sagorevaju i daju energiju). Za doručak i večeru preporučljivi su ugljeni hidrati i masnoće, a za ručak proteini (crveno meso i povrće) uz pomoć aktivnosti (tenis, plivanje). Normalni metabolizam (koji nema nagle promene) zahteva promenljivi režim ishrane (jednog dana ishranu za spori, a sledeći dan za brzi).
Znaci ličnog metabolizma su:
Umor posle noćnog spavanja, spava se posle ručka„ nizak pritisak, ruke i stopala su često hladni, povremena nadutost, brzo zamaranje, česti problemi sa varenjem, labavost mišića, začas dobijete kilograme.
Prepoznavanje maksimalno četiri navedene stavke, označava brz metabolizam, između pet i sedam označava normalan metabolizam, prepoznavnje osam ili više stavki označava spor metabolizam.
Nepravilna ishrana sadrži potencijalno toksične elemente a pravilna ishrana esencijalne. Esencijalni ili toksični elementi su osnovni indikator biohemijskih promena koje se odražavaju na stanje organizma.
Zaključak: nepravilna ishrana remeti normalno funkcionisanje organizma i povećanje oksidativnog stresa.
Nema komentara:
Objavi komentar