FRANJO POKOS -- Bezglutenska ishrana

Bezglutenske namirnice

OSNOVNE GRUPE BEZGLUTENSKIH NAMIRNICA PO BIOLOŠKOJ VREDNOSTI

Namirnice biljnog porekla:
- Bezglutenske žitarice: kukuruz (tvrdunac, šećerac, kokičar), pirinač (integralni i glazirani), divlji pirinač, proso, heljda, štir (amarant), kvinoa, tef, sirak jestivi), ragi, kineska šećerna trska, njihovi proizvodi i međusobne prerađevine od brašna;
– povrće (lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto, gomoljasto, lukovičasto, mahunasto) i samoniklo bilje;
voće (jabučasto, koštičavo, jagodasto, bobičasto, jezgrasto), samoniklo i suptropsko voće.

Namirnice životinjskog porekla:
- Meso, riba, jaja i njihove prerađevine (bez nedozvoljenih začina i dodataka);
- masnoće (ulje: maslinovo, kukuruzno, suncokretovo, sojino, kokirikijevo, ulje uljane repice, šafranike i suncokreta, svinjska mast, maslac, kajmak margarin, domaći majonez);
- mleko i mlečni proizvodi (kuvano ili kiselo mleko, jogurt, sir).

Dodaci jelima
- Zaslađivači (smeđi šećer, med, šećerni koncentrati, bombone);
– Začini (morska i kuhinjska so, dozvoljeni drugi začini i sirće);
- Dodaci jelima od povrća (samo dozvoljeni bez glutenskih primesa);
– Dodaci za teksturu testa: ksantanska guma, guar guma (ima blagi laksativni efekat), metilceluloza.

Napici (bez aditiva)
– Voda, prirodni sokovi od voća i povrća, kafa, čaj, bezalkoholni i alkoholni napici.

Sve pomenute hranljive materije, korišćene za ishranu sadrže sledeće osnovne sastojke: proteine (belančevine), masti, ugljene hidrate, mineralne soli i vodu. Te namirnice u svom sastavu sadrže materije koje služe za stvaranje energije, izgradnju i zaštitu organizma ili za stvaranje toplote. Ni jedna do sada postojeća namirnica ne sadrži u celini sve potrebne materije neophodne za život organizma. S obzirom na ovakav sastav namirnica, ishrana treba da bude raznovrsna svakog dana u toku celog života.

Preporučljive bezglutenske namirnice

Prirodno zdravije bezglutenske namirnice (pripremljene u kućnim uslovima)
– Integralne žitarice: kukuruz, pirinač, proso, kinoa i heljda*, proizvodi od njih i klice;
Brašno: kukuruzno žuto i belo, palenta, kukuruzni griz, belo i smeđe pirinčano brašno, sojino brašno, tapioca, krompirovo brašno i skrob, brašno lebleblija, garfava brašno, arrowroot, garbazno, romano, kestenovo brašno, brašno od badema i lešnika, sorghum brašno. Navedena brašna su dozvoljena ako nisu u skladuštu sa pšenicom i ako se ne melju u mlinovima u kojima se melju pšenica, ječam, raž i ovas (zob);
– Povrće, sve vrste: mahunarke (pasulj, bob, sočivo, soja, grašak, kikiriki), klice, proizvodi od soje (sojino mleko od zrna, sojin sir, sojin jogurt ili kiselo mleko, okara) i samoniklo povrće (čičoka, kopriva, mišjakinja, vranilova trava, origano;
Voće, sveže sve vrste: sezonsko (jezgrasto) i semenke, kesten i samoniklo voće;
– Plodovi, zrnevlje i semenke: orasi, bademi, lešnici, kikiriki, pištaći, kesten, indijski orah, kokos, semenke suncokreta, semenke bundeve, leblebije, žir, susam, mak, seme lucerke, sojino zrno
– Morske alge;
– Nerafinisana ulja, hladno ceđena: maslinovo, suncokretovo, kukuruzno, bundevino;
Poslastice: med (uglavnom ušećeren), kristalni šećer, prirodnii smeđi šećer (ne karamerizovan jer karamel sadrži ječmeni slad), fruktoza, suvo voće, sladoled pripremljen u kućnim uslovima, slatkiši bez aditiva;
Napici: pitka voda, strukturisana voda, sveže ceđeni sokovi od voća i povrća, kombuha, zeleni čaj i čajevi od lekovitog bilja, voda s medom i jabukovim sirćetom, prirodna limunada s medom ili smeđim šećerom, sveže mlevena kafa, kako bez aditiva;
Začini, sveži i suvi: celer, peršun, šargarepa, mirođija, beli i crni luk, hren, crvena paprika, đumbir, kim, kakri, origano, biber, sirće jabukovo, voćno, vinsko, kukuruzno ili kombuhino sirće, sok limuna;

Relativno zdravi proizvodi (pripremljene u kućnim uslovima)
– Meso: domaće životinje (piletina, svinjetina, teletina, jagnjetina, ćuretina, patka) i divljač;
– Mesne prerađevine: sve vrste domaćih prerađevima: šunka, slanina, kobasica, čvarci i sl. (bez nedozvoljenih sastojaka),
– Mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, sir od nekuvanog mleka, stari i mladi (kravlji, koziji ili ovčiji), pripremljeni od prirodnogh sirišta (buraga), zatim ajdamer, švajcarski, parmezan, mocarela, chedar;
Zamena za mleko: sojino mleko, pirinčano, krompirovo, kokosovo, od prosa.
– Jaja od prepelice ili kokošija (najmanje su štetna sveža žumanca u obliku majoneza, namaza, umućenog sa medom ili žutim šećerom), do dva puta nedeljno;
– Riba sve vrste (naročito iz severnih mora) i riblje ulje, kavijar;
– Mekušci, školjke;
Gljive (najbolje šampinjoni, vrganji, krasnice, sunčanice, lisičarke), jednom nedeljno.

IZVORI KONTAMINACIJE BEZGLUTENSKIH NAMIRNICA

1. Spoljni uticaji: mlevenje bezglutenskih žitarica u mlinu u kojem se melju i nedozvoljene žitarice, zajedničko skladištenje u istim silosima ili prostorijama, zajednički prevoz, ista lopatica za glutenske i bezglutenske namirnice, pakovanje brašna u istoj pakerici, glutensko brašno kao punilac i slično. 2. Kućni uslovi: prenos bezglutenskih namirnica treba da bude odvojen od glutenskih namirnica, odvojeno uskladištenje (čuvanje) i manipulacija, kućni sudovi, oprema i priručni pribor za korišćenje hrane moraju biti odvojeni. Ne koristiti bezglutenske namirnice odmah posle upotrebe nedozvoljenih namirnica, ako ruke prethodno nisu dobro oprane.

Izvor: http://www.bezgluten.net